О школи

Историја основне школе у Подвршки

Основна школа у Подвршки основана је 1870. године. Током века и по свог постојања, школа је осим испуњавања своје основне васпитно-образовне улоге, била и главни покретач просветитељског, културног и спортског живота Подвршке. Делећи судбину свог села и државе, школа је у току свог постојања прошла кроз бројне изазове, успоне и падове. Чињеница да  упркос проблемима са којима се се суочавала (и са којијма се још увек суочава) школа и 2021. године успешно обавља своју улогу говори о њеној виталности, али и виталности села Подвршке.         
Најстарија школа у Kључком срезу основана је у Кладову 1835 године. Пошто је Подвршка била једно од најнасељенијих села у срезу, временом се јавила потреба за оснивањем школе. Забележени су подаци да су и пре оснивање школе Подвршћани проналазили начине да се описмене – поједина деца из Подвршке похађала су школу у Грабовици, а појединци жељни знања обраћали су се  шездесетих година 19. века за помоћ свештенику Ђорђу Поповићу. Први учитељ у Подрвшки након оснивања школе 1870. године био је Ћира Рајковић. У почетку су дечаци и девојчице одвојено пратили наставу – дечаци у згради некадашње сеоске суднице, а девојчице у приватној кући. Крајем 1902. године завршени су радови на изградњи нове школске зграде (три учионице и учитељски стан) на месту данашње школе. Од 1903. године у њој су заједнички наставу пратили и дечаци и девојчице. На прелазу векова број ученика се кретао између 50 и 80.
Током окупације Србије у  Великом рату, у периоду 1915-1918. године, школа није радила. Значајну улогу у послератној организацији рада школе имали су учитељ Драгослав Бошковић и његова жена, учитељица Радмила (1920-1923). У међуратним годинама нови полет у раду школе донели су млади учитељски брачни парови. Брачни пар Миленовић, Борислав и Анастасија, радио је у периоду од 1925. до 1932. године, а њих су заменили Саво и Марица Богић, који су у школи остали до 1937. Просветни инспектори су рад ових учитеља оцењивали највишим оценама. Број ученика који је похађао наставу тих година износио је око 160.
Од септембра 1937. до јула 1940. као учитељица је у Подвршки радила Љубица Јовановић (1915-1943). Ова млада учитељица, по којој ће касније школа понети име, оставила је велики траг у животу школе, али и у животу самог села. Била је омиљена међу ученицима, а нарочито се истицао њен еманципаторски рад на описмењавању и просвећивању жена. Након удаје за Добривоја Радосављевића, Љубица је добила премештај у село Слатина код Бора. У октобру 1941. године, заједно са мужем, придружила се Бољевачком партизанском одреду и као илегалка је умрла 1943. године. Дан њеног рођења, 29. април, слави се као Дан школе.
За време Другог светског рата школа је радила нередовно и уз велике проблеме. Почетком 1945. основано је подручно одељење школе у оближњем засеоку Речица. До почетка педесетих година рад школе се усталио, а школа је била спремна да одговори на нове захтеве времена – увођење обавезног осмогодишњег образовања. Током педесетих година школу је похађало око 250 ученика.
Шездесетих година долази до проширења школске зграде и она у овом периoду добија свој садашњи облик. Врхунац грађевинских подухвата  био је заврештак изградње фискултурне сале 1970. године. Одлуком СО Кладово из 1964. године извршена је реорганизација школа у Општини Кладово. Овом одлуком школа у Подвршки постала је осмогодишња школа, а школе у Петровом селу, Манастрици, Речици и Дураку постале су истурена одељења матичне школе у Подвршки. Школа ће 1972. године понети назив ОШ ,,Љубица Јовановић Радосављевић'' по својој предратној учитељици и партизанки. Од 1973. до 1988. године у школи излази часопис ,,Ђачки корак''. Часопис је за квалитет свог садржаја награђен је  наградом дневног листа ,,Политика''.  Средином шездесетих година школу је похађало преко 500 ученика, а почетком наредне деценије око 460 (270 у матичној школи). Прва назнака будућег проблема дефицита ученика било је затварење школе у Петровом селу 1980. године због малог броја ученика. Почетком осамдесетих година школу је похађало око 360 ученика.
Турбулентна последња деценије 20. века оставила је своје последице на рад школе. Највећи проблем био је нагло смањење броја ученика. Овај процес почео је крајем седамдесетих година, наставио се осамдесетих, а највећи замах је добио у последњој деценији века. Смањење броја ученика у директној је вези са исељавањем локалног становништа у земље Западне Европе и Скандинавије у потрази за бољим животом. До краја деведесетих година број ученика је опао на 100, а наставио је да опада и у наредним годинама. Почетком 21. века затворена су сва истурена одељења и данас се  настава одвија једино у матичној школи. Током деведесетих година дошло је и до пропадања школске инфраструктуре. Почетком двехиљадитих година ситуација се по том  питању делимично поправља. У овом периоду школа добија асфалтирани терен за мали фудбал и рукомет.
Последњих десет година  урађено је доста на обнови школске зграде и пратећих објеката, као и у набавци модерних наставних средстава. Данас је ОШ ,,Љубица Јовановић Радосављевић'' савремена школа на завидном нивоу техничке опремљености.Поред редовне наставе, ученици су стицали знања и вештине  похађањем  разних школских секција. Успеси на такмичењима свих нивоа, ликовним и литералним конкурсима, потврда су  доброг рада учитеља и наставника. Успешности рада учитеља и наставника сведочи податак да је школа годинама уназад изнедрила многе стручне лекаре, наставнике, учитеље, инжењере. Поред неоспорног образовања, школа је овим вредним људима понудила мноштво животних лекција, помоћу којих су се они боље афирмисали. Ипак, највећи понос школе су културне вредности које су ученици понели са собом. 
            Будућност школе, као и будућност самог села у наредним деценијама зависиће пре свега од демографских процеса.
Школске 2019/2020. године школу су похађала 72 ученика, школске 2020/2021. године 57 ученикa, школске 2021/2022. године  46  ученика, школске 2022/2023. године 49 ученика, док ове школске године укупно 48 ученика.